UTICAJ STILOVA UČENJA NA OBLIKOVANJE I EFIKASNOST E-UČENJA

 

 

UVOD

 

            Postoje realne šanse za veliki iskorak u osavremenjavanju metoda nastave integracijom e-učenja u nastavu u Srbiji, za šta postoji interes škola i interesovanje nastavnika. Proces ovakvog osavremenjavanja nastave je više evolutivan, a ne revolucionaran. Jedan od najvažnijih faktora u planiranju i izvođenju e-učenja jeste razumevanje kako korisnici e-učenja uče. Potrebno je prepoznati i uzeti u obzir razlike u stilovima učenja koje učenici preferiraju da bi e-učenje bilo što efikasnije.

            U ovom radu utvrdićemo uticaj stilova učenja, kao bitnog psihološkog faktora, na uspešnost e-učenja i faktora koji može uticati na njegovo oblikovanje radi postizanja što bolje efikasnosti.

 

E-UČENJE

 

            Sa e-učenjem u nastavnoj upotrebi se sve češće srećemo. Nove informacione tehnologije koje se koriste kao alat, upotrebom multimedije i interneta, distribuišu nastavni sadržaj, vrše evaluaciju znanja, komunikaciju između učesnika u e-nastavi.

            Prema ETF[1], "E-učenje je korišćenje multimedije i Interneta u svrhu poboljšanja kvaliteta učenja - omogućavanjem pristupa udaljenim izvorima i uslugama i omogućavanjem saradnje i komunikacije i na daljinu."

            Prema Poulsen-u[2], E-učenje  je "interaktivno učenje u okviru  koga  je sadržaj učenja  dostupan  on-lajn  i  obezbeđuje  automatski  fidbek  za  sve  učenikove  aktivnosti"  (Paulsen, prema Devedžić, 2006: 2).

            E-učenje se sastoji se od tri osnovna elementa:

 

            Jedna od prednosti koje e-učenje donosi u odnosu na tradiocinalni način je da se može prilagoditi stilu učenja pojedinca, tako da učenik uči samostalno organizujući vreme i prostor. Međutim, ogućavanjem samostalnijeg određivanja načina i vremena učenja, e-učenje svojim učenicima donosi i veću odgovornost. U određenim oblicima e-učenja oni se ponekad sami moraju motivisati, individualno procenjivati potrebu za učenjem, što može dovesti do diskutabilnih rezultata i objektivno slabog napretka u procesu učenja.

            E-učenje se pojavljuje u dva osnovna oblika: kao poseban proces u postojećem vaspitno-obrazovnom procesu i kao deo procesa e-nastave. U ovom radu, za nas je interesantan uticaj stilova učenja na e-učenje, kao procesa izvođenja e-nastave.

 

STILOVI UČENJA

 

            Nije redak slučaj da se organizatori učenja, pa takođe i e-učenja usresrede na svoju ulogu u nastavi i da ne vode dovoljno računa o tome u kojoj su meri njihovi učenici sposobni aktivno učestvovati u e-nastavi: pratiti nastavu, analizirati nastavni materijal, ispunjavati svoje obrazovne obaveze, komunicirati u procesu e-učenja. Pri tome se posebno zanemaruje činjenica da pojedine aktivnosti u nastavi ne odgovaraju isto svim učenicima i da se razlike u postignuću delom mogu pripisati i neadekvatnoj primeni nastavnih metoda. Evidentno je da se učenici razlikuju, ne samo u sposobnostima i motivaciji za učenje, nego i u svojim stilovima učenja.

            Termin stilovi učenja koristi se kao opis stavova i ponašanja koja određuju preferencije u učenju. Većina osoba nije svesna koji im stil učenja odgovara, iako znaju da iz nekih aktivnosti i situacija uče uspešnije nego iz drugih. Prema Bjekić[3] "stil učenja je ustaljen i dominantan način prijema, obrade i upotrebe stimulusa/informacija u procesu učenja, a najprepoznatljiviji je u toku organizovanog učenja u nastavi; to je dominirajući način mentalnog predstavljanja i obrade sadržaja učenja" (Bjekić, 2007).

            Postoji niz različitih viđenja i klasifikacija stilova učenja. Kao dominantan pristup stilovima učenja izdvojen je pristup Dejvida Kolba (David Kolb, 1975.). Danas postoji veliki broj modela o stilovima učenja, a od poznatijih su još: Sternbergov (Sternberg, 2003), Gardnerov model višestrukih inteligencija (HR Home, Learning-styles-online.com), Felder-Silvermanov model (Index of Learning Styles), kao i model koji su predložili Honey i Mumford 1984. godine (Portal Ahyco.ffri). Uticaj stilova učenja na oblikovanje i efikasnost učenja proučićemo razmatrajući Kolbov model stilova učenja.

 

KOLBOV MODEL STILOVA UČENJA

 

            Oslanjajući se na pristupe učenju prema Pijažeu, Levinu i Jungu, a na osnovu istraživanja o modelu iskustvenog učenja, Kolb je osmislio model stilova učenja koji pouzdano opisuje i diferencira stilove učenja učenika adolescentnog uzrasta i onih starijih, uz pretpostavku da je primenljiv i na mlađe uzraste (uz nedostatak dovoljnog broja empirijskih potvrda). On je svoj model stilova učenja podelio na četiri elementa, koji su raspoređeni u dve dimenzije: procesnom kontinuumu (horizontalna dimenzija) i percepcijskom kontinuumu (vertikalna dimanzija).

            Revidiran dijagram Kolbovog modela stilova učenja[4], a na osnovu njegove eksperimentalne teorije učenja (ELT[5]) i inventara stilova učenja (LSI[6]), prema Alanu Čapmanu (Alan Chapman, 2006.) dat je na sledećoj slici.

 

 

 

Slika 1: Kolbov model stilova učenja

            Posmatrajući prikaz Kolbovog modela stilova učenja, vidimo da se on bazira na četvoro-stepenom kružnom procesu učenja u kome:

(1)  neposredna i konkretna iskustva pružaju osnovu za

(2)  posmatranje i reflektovanje (mišljenje) koje se destiliše u

(3)  apstraktne koncepte proizvodeći nove implikacije za akciju koja može biti

(4)  aktivno testirana proizvodeći nova iskustva.

 

            Prema Kolbu, a u skladu s krugom iskustvenog učenja identificirana su četiri stila učenja, i to:

 

            Bitno je znati da većina ljudi preferira dva ili više stilova učenja, veoma retko samo jedan. Uobičajeno je da one stilove učenja koje osoba ne preferira, kroz njih prolazi brzo i površno.

            Kolbov model stilova učenja je korišćen u brojnim proučavanjima učenja profesionalnih znanja i veština, te stoga je i funkcionalan za analizu uticaja stilova učenja na oblikovanje i procenu efikasnosti e-učenja.

 

UTICAJ STILOVA UČENJA NA OBLIKOVANJE I EFIKASNOST E-UČENJA

 

            Oblikovanje e-učenja je deo organizacije procesa e-učenja. Pri tom treba biti upoznat sa kakvom se starosnom grupom učenika radi, kakvo predznanje donose učenici i koji je cilj e-učenja. Takođe, mora se voditi računa o različitim stilovima učenja koje učenici sprovode, kao i organizacijsko-tehničkim mogućnostima koje su na raspolaganju i raspoloživim resursima pri e-učenju. Uzevši u obzir i opterećenje kojem su učenici izloženi tokom e-učenja, sve se to odražava na efikasnost e-učenja određenog predmeta koji se izučava.

            Prema (Reference Guide for Instructional Design and Development, 2001)[7], planiranje nastave se odvija u sledećim koracima:

1)    procena obrazovnih i nastavnih potreba;

2)    analiza učenika (karakteristika, postignuća itd.);

3)    definisanje ciljeva i ishoda učenja;

4)    izbor i razvoj nastavne strategije;

5)    razvoj nastavnog materijala i

6)    planiranje evaluacije.

 

            Poznavanje stilova učenja korisno je, jer olakšava uređivanje strukture gradiva, načina na koji gradivo povezujemo u celinu, kao i obim koraka učenja, zatim načina i postupka evaluacije znanja koji vode ka efikasnijem e-učenju.

            Učenici će bolje i brže učiti ako je nastavni materijal koji se koristi usklađen sa njihovim preferiranim stilovima učenja. Poznavajući Kolbov model eksperimentalnog (iskustvenog) učenja i koristeći savremene tehnologije u e-nastavi, predavač je u mogućnosti da oblikuje e-učenje koje će učeniku omogućiti maksimalan napredak u učenju. Kolbov model stilova učenja je dvodimenzionalno opisan: kontinuuom percepcije i obrade, stoga predviđanje efikasnijeg e-učenja zavisi od sadržaja koji pobuđuju ove preferirane karakteristike.

            U narednoj tabeli dat je prikaz potreba i preporuka aktivnosti učenika u okviru e-učenja, uzevši u obzir Kolbov model stilova učenja.

 

Tabela 1: Kolbovi stilovi učenja u e-učenju (Filppula, 2006.)[8]

Stil učenja i kombinacija procesa	Potrebe učenika u organizovanju e-učenja	Preporučena aktivnost u organizovanju e-učenja
Aktivista (delovanje i iskustvo)	Interakcija među učenicima, slobodna forma učenja i mišljenja, bez striktnih rokova	Grupni rad, rešavanje eksper. problema, konverzacije u realnom vremenu
Reflektor mislilac (iskustva i refleksije)	Organizovane metode e-učenja, naglašen sadržaj učenja, sistematske instrukcije	E-knjige, diskusioni forumi
Teoretičar (refleksije i mišljenja)	Tradicionalno učenje, jasno definisani ciljevi, dobro pripremljene vežbe, testovi znanja	Logički zadaci i izrade studije slučaja, kvizovi tokom učenja
Pragmatičar (mišljenja i delovanja)	Mogućnost eksperimentalnog učenja, primene ideja	Praktične primene i vežbe, konverzacije u realnom vremenu

 

            Ophođenje nastavnika u skladu sa poznavanjem stila učenja svojih učenika podstiče izbor odgovarajuće organizacije e-učenja, odgovarajućeg toka e-nastave i postupaka proveravanja usvojenog znanja učenika. U narednoj tabeli, dat je prikaz načina mišljenja učenika, kao i uloge nastavnika u procesu e-učenja, u zavisnosti od stilova učenja, prema Kolbu.

 

Tabela 2: Neki elementi organizacije nastave prema stilovima učenja (Bjekić, 2008.)

Stilovi učenja	Refleksni mislilac (diverger)	Pragmatičar (konverger)	Teoretičar (asimilator)	Aktivista (akomodator)
Kombinacija procesa	iskustva i refleksije	mišljenja i delovanja	refleksije i mišljenja	delovanja i iskustva
Način mišljenja	Indukcija	Analogija	Dedukcija	Analogija i dedukcija
Uloga nastavnika instruktora	motivator, odgovara i sugeriše	trener, vodi praksu i daje fidbek	ekspert	posmatrač

 

            Što tačnije određivanje primarnog stila učenja kod učenika je od velike važnosti za organizaciju e-učenja. Ovo je određivanje otežano i tim što ni sam učenik nije potpuno svestan koji stil učenja njemu najviše odgovara. Ako učeniku okruženje, gde se izvodi e-učenje, ponudi dovoljan spektar raznorodnih e-materijala, on će vrlo brzo biti u situaciji da odredi svoj primarni stil učenja. Sledeći dijagram ukazuje na određivanje primarnog stila učenja u okruženju gde se izvodi e-učenje, od strane samog učenika.

 

 

 

Slika 2: Stilovi učenja u okruženju e-učenja[9]

 

            Efkasnost sprovođenog e-učenja je direktno zavisna od načina organizovanja u odnosu na stilove učenja. Postoje različite olakšavajuće i otežavajuće okolnosti u organizovanju e-učenja koje utiču na više ili manje efikasan rezultat. Navešćemo neke od aktivnosti u e-učenju organizovanom prema uticaju stilova učenja i koje doprinose većoj efikasnosti e-učenja:

 

Tabela 3: Aktivnosti koje doprinose većoj efikasnosti e-učenja u odnosu na stil učenja

Refleksni mislilac: (diverger)	Podsticati na razmišljanje, slušanje, promišljanje pre davanja odgovora; dati dovoljno vremena za aktivnosti; dopustiti nezavisno odlučivanje, bez pritisaka definisanim rokovima izvršena aktivnosti...
Pragmatičar (koverger)	Praviti jasnu korelaciju između izučavane problematike i praktične primene; birati pogodne tehnike; biti dobar trener; dati jasan akcioni plan; učestalo davati fidbek za učenikove aktivnosti...
Teoretičar (asimilator)	Sugerisati istraživanje relacija između pojava, preispitivanje ideja, analize pojava; naglašavati racionalnost i logiku stavova, zahtev za novim idejama...
Aktivista (akomodator)	Kratkim i interesantnim aktivnostima nuditi novu problematiku; staviti ih u centar pažnje, u grupne aktivnosti; zahtevati rešavanje i težih  problema i isprobavanje svojih ideja...

 

            Kao primer organizovanja e-učenja prema stilovima učenja, poslužiće nam organizacija veb stranice prema Kolbovom modelu, koje je urađeno na Univerzitetu u Minesoti odseka za inovativno učenje (prema Essi Kanninen, 2008.: 19, 20). Dat je spisak akcija kako organizovati sajt u skladu sa Kolbovim modelom stilova učenja.

            Rezultat takvog uređenja je da obezbedi e-resurse za sva četiri stila učenja, a za različite kategorije, kao što su: praktikumi-vodiči, mape uma, beleške sa predavanja, praktične kvizove koje pružaju povratne informacije, linkove za video klipove, diskusioni forum. Na glavnoj stranici postoji link gde će studenti izabrati organizaciju stranice prema svom stilu učenja.

            Sama e-nastava je organizovana po modulima, a e-materijali su bojama podeljeni u zavisnosti od stila učenja za koji su osmišljeni. I na kraju, traži se povratna informacija, od samih studenata, da li im ovakva organizacija veb stranice pomaže u sticanju novih znanja, koji stilovi učenja su najbolje usaglašeni sa e-materijalom, kao i da li im i drugačiji stilovi učenja (koji nisu njihovi primarni), na ovakav način prezentovanja bivaju pristupačniji.

            Jedan od načina povećanja efekta e-učenja, pod uticajem stilova učenja jeste kolaborativno i saradničko e-učenje, omogućeno grupisanjem učenika u grupe kojima se omogućava elektronska komunikacija i saradnja. Na taj način se učenicima daje mogućnost da praktikuju saradnju i stiču životno iskustvo rada u grupi, ali treba voditi računa da grupe budu sastavljene od učenika koji imaju slične stilove učenja, očekivanja, predznanje...

 

 

KRITIČKI OSVRT NA KOLBOV MODEL STILOVA UČENJA

 

            Bez pravog uvida u stilove učenja, nije moguće optimalno organizovati e-učenje i očekivati maksimalan efekat.

            Kolb je svoj model osmislio na teoriji iskustvenog učenja i on je empirijski dokazan kao pogodan za učenje odraslih i adolescenata, ali za rane adolescente i decu nema dovoljnih relevantnih pokazatelja.

            Takođe, stilovi učenja nisu ravnomerno raspoređeni u populaciji, a utvrđene su razlike i između pripadnika raznih profesija (Marentič-Požarnik, 1995.: 89, 90, prema Bjekić), kao i između pripadnika jedne iste profesije pre profesionalnog delovanja i u toku profesionalnog angažovanja. U profesionalnom delovanju različitih profesionalnih grupa prisutni su različiti načini prikupljanja i obrade informacija (različiti kognitivni stilovi, koji uzrokuju i različite stilove učenja).

            Puno se studija bavilo stilovima učenja ali ovo polje izučavanja još uvek nije razjašnjeno. Puno kontraverzi izaziva to da postoji toliko različitih podela stilova učenja, ali ni jedna nije potpuna. Kofild i drugi (Prema Kanninen 2008: 23) daju kritike da "polje istraživanja stilova učenja treba biti nezavisno, kritičko, longitudinalno i obimno, sa eksperimentalnim i kontrolnim grupama za potrebe razvoja pedagogije". Jedna od najpopularnijih kritika je ta da uobičajeno stil učenja učenika odgovara stilu njihovih mentora, što znači da bi poučavanje bilo po instrukcijskom principu.

            Drugo stanovište kritike jeste način procenjivanja stilova učenja. Upitnici za određivanje stilova učenja su zasnovani na nekoliko pretpostavki, da su studenti motivisani da pravilno odgovore na njih i da su studenti upoznati sa njihovim željenim načinom učenja. Takođe, i socijalni i psihološki aspekti mogu uticati na odgovore učenika.

            Iz tog razloga, određivanje stila učenja nije konačna vrednost, već je potrebno da se čestim proverama krajnjih ishoda utvrdi da li je organizovano e-učenje prema stilu učenja, postiglo željenu efikasnost.

 

ZAKLJUČAK

 

            Stil učenja predstavlja način razmišljanja, obrade i razumevanja informacija. Budući da se percepcija spoljašnjih informacija odvija raznovrsno kod različitih osoba, ne postoji dominantni stil učenja. Stil učenja učenika zavisi od godina njegove starosti, od okolnosti pod kojima se uči, kao i od njegovih potreba.

            Postoje određene dileme oko sigurnog određivanja stila učenja kod učenika, budući da stilovi učenja nisu ravnomerno raspoređeni u populaciji, postoje i razlike u odnosu na razne profesije, koje su i dinamički promenljive tokom profesionalnog delovanja i u toku profesionalnog angažovanja. Upitnici za određivanje stilova učenja nisu potpuno siguran parametar na osnovu kojeg zasigurno možemo odrediti stil učenje učenika, pa je potrebno čestim proverama krajnjih ishoda utvrdi da li je organizovano e-učenje prema stilu učenja, postiglo željenu efikasnost. Takođe, evidentno je da postoji nekoliko različitih podela stilova učenja, ali ni jedna nije potpuna.

            U ovom radu, izabran je Kolbov model stilova učenja (zbog svoje široke zastupljenosti) radi utvrđivanja uticaja stilova učenja na oblikovanje i efikasnost e-učenja.

            Kvalitetno učenje predstavlja sposobnost da se učenici podjednako posvećuju svakom stilu učenja. To znači da u procesu e-učenja primenimo metode učenja koji odgovaraju svakom stilu učenja. Bez obzira na to koji stilovi učenja lično odgovaraju učeniku, poželjno je da stimulišemo korišćenje i onih stilova učenja koji učenicima manje prijaju.

            Kolaborativno i saradničko e-učenje je omogućeno grupisanjem učenika u grupe kojima se omogućava elektronska komunikacija i saradnja, ali treba voditi računa da grupe budu sastavljene od učenika koji imaju slične stilove učenja, očekivanja, predznanje...

            Kroz dostupne tehnologije može se ostvariti podrška za različite stilove učenja. Individualne razlike među učenicima ogledaju se u tome kako učenici prihvataju i obrađuju informaciju (čime se bavi i što klasifikuje i Kolbov Inventar stilova učenja). Učenicima treba dati mogućnost da sami izaberu stil učenja, kao i komunikaciju sa nastavnikom i svojim kolegama.

            Uz razumevanje Kolbovog modela eksperimentalnog učenja, možemo struktuisati iskustveno učenje, tako da omogućimo učenicima napredak kroz razne faze, samim tim povećavajući do maksimuma njihov potencijal za učenje. Takođe, vodeći računa pri oblikovanju e-učenja možemo pomoći učeniku da prepozna razlike između načina na koji on uči i na koji drugi uče. Samim tim se i povećava efikasnost organizovanog e-učenja.

            Uticaj stilova učenja na oblikovanje i efikasnost e-učenja je važan, jer je važno biti sveobuhvatan u kreiranju programa edukacije. Gotovo sigurno je da će u procesu e-učenja uvek biti prisutni učenici kojima odgovaraju različiti stilovi učenja, a to znači da u procesu e-učenja moramo koristiti metode koje odgovaraju većini ovih raznovrsnih stilova.

 

................

Tek kada se kreira prava ravnoteža u ponudi e-materijala prilagođenog svim stilovima učenja, primetićemo da će tako oblikovan program edukacije imati efekta, da će rezultat procesa učenja biti željena promena stanja svesti učenika.

Da je Vaš učenik naučio, shvatio i razumeo nešto novo!

 

 

 

 

 

LITERATURA:

 

 

 

[1]   Bjekić,  D. (2008).  Psihologija e-učenja i e-nastave 6, 1-17, Preuzeto 22.02.2010. sa E-lab, Tehnički fakultet, Čačak 

[2]   Bjekić,  D. (2007).  Psihologija  za nastavnike 1, 1-7, Preuzeto 11.12.2009. sa E-lab, Tehnički fakultet, Čačak 

[3]   Bjekić, D., Dunjić-Mandić, K. (2007). Stilovi učenja i profesionalne preferencije maturanata gimnazije, Preuzeto 26.02.2010. iz Pedagogija LXII 1/07, 48-59. sa veb stranice: http://scindeks-clanci.nb.rs/data/ pdf/0031-3807/2007/0031-38070701048B.pdf

[4]   Devedžić, V. (2006). Semantic WEB and education, New York, NY, USA: Springer’s, Integrated Series in Information Systems, Uvid u e-knjigu na: http://books.google.com/books?id=Rjdpb5wQu38C&lpg=PA1&ots=_ofvL5mukf&dq=Paulsen%20Deved%C5%BEi%C4%87%20Semantic%20WEB%20and%20education&pg=PA2#v=onepage&q=paulsen&f=false

[5]   Divjak, B. (2009). Ishodi učenja u visokom obrazovanju, TIVA Tiskara d.o.o. i Fakultet organizacije i informatike, Varaždin, 1-17, Preuzeto 06.03.2010. sa veb stranice: http://iu.foi.hr/upload_data/knjiga/ Ishodi_ucenja_u_visokom_obrazovanju_12122008_F.pdf

[6]   Essi Kanninen (2008). Learning styles in e-learning, Master of Science Thesis, Tampere University of Tehnology, Finland, Preuzeto 25.02.2010. sa veb stranice:  http://hlab.ee.tut.fi/video/bme/evicab/astore/delivera/ wp4style.pdf

[7]   Hanan H. (2006). Online learning style and e-learning approaches, University Tun Abdul Razak, Kuala Lumpur, Malaysia, Preuzeto 25.02.2010. sa veb stranice: http://www.lsum.net/DAGEEZ2.pdf

[8]   Henke H. (2001). Learning Theory: Applying Kolb’s Learning Style Inventory with Computer Based Training, Preuzeto 25.02.2010. sa veb stranice: http://www.chartula.com/LEARNINGTHEORY.PDF

[9]   Naser M. (2007). The Influence of Learning Styles on Learners in E-Learning Environments: An Empirical Study, Information Systems Department, Qatar University, Preuzeto 25.02.2010. iz CHEER, Volume 18, 10-14, sa veb stranice: http://www.economicsnetwork.ac.uk/cheer/ ch18/manochehr.pdf

---

[1] ETF - E-learning Strategy Task Force

[2] "Electronic leaning or e-learning is interactive learning in which the learning content is available online and provides automatic feedback to the student’s learning activities." (Poulsen, 2003.)

[3] Bjekić D. - Psihologija e-učenja i e-nastave, nastavni materijal za e-učenje, TF Čačak

[4] Preuzeto sa http://www.businessballs.com/kolblearningstyles.htm

[5] ELT - Experimental Learning Theory

[6] LSI - Learning Styles Inventory

[7] Bjekić D. - Psihologija e-učenja i e-nastave, nastavni matereijal za e-učenje, TF Čačak

[8] Prema Essi Kanninen, Learning Styles an E-learning, 2008: 19

[9] Prema Essi Kanninen, 2008.:23